ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО

Јавно тужилаштво предузима гоњење извршилаца друштвено опасних дела. Кривични законик прописује која су то друштвено опасна дела (нпр. насиље у породици, недавање издржавања, одузимање малолетног лица, силовање…)

Уколико сте жртва насиља у породици – поднећете кривичну пријаву полицији или јавном тужиоцу – општине где се дело догодило, у оквиру које ћете предложити да јавни тужилац предложи да суд:

  • одреди притвор насилнику (чл. 141 до 147 Закона о кривичном поступку)
  • да у току трајања кривичног поступка када насилнику није одређен притвор, а ради заштите вас као сведока/оштећене у кривичном поступку, одреди меру којом ће окривљеном бити забрањено посећивање одређених места (где ви радите, станујете, и сл.) или састајање са одређеним лицима или прилажење одређеним лицима (вама као оштећеној или деци као оштећенима или сведоцима), све у циљу несметаног вођења кривичног поступка (чл. 133 и 136 тач. 2 и 11 Закона о кривичном поступку)
  • донесе меру безбедности забране приближавања и комуникације са оштећеном (вама или вашој деци) из чл 89а Кривичног законика, уколико насилнику буде изречена новчана казна, рад у јавном интересу, условна осуда или судска опомена (чл. 80 ст 6 Кривичног законика).

Тужилац ће доказивати да је ваш партнер извршио кривично дело, али он не заступа вас нити је ваш пуномоћник. Тужилац заступа интересе државе и предузима мере ради спречавања вршења друштвено опасних дела. Ви ћете се обраћати увек тужиоцу ако имате сазнања, нове доказе или вас интересују друге појединости у вези са кривичним делом.

У писарници тужилаштва, сазнаћете под којим се бројем води ваш предмет и ком тужиоцу је дат на обраду. Све док се ваш предмет не дâ на обраду судији ви ћете доказе достављати тужиоцу.

Уколико тужилац сматра да нема доказа да је починилац извршио кривично дело или се дело које сте пријавили не гони по службеној дужности, он ће вас обавестити о томе и дати вам рок у ком ви можете покренути или наставити кривични поступак (уколико поступак већ тече).