• Општа декларација УН о људским правима (1946)

  • Конвенција УН о елиминацији свих облика дискриминације жена (CEDAW) (У.Н. Доц. А/34/46) и Општа препорука бр. 19 Комитета за елиминацију свих облика дискриминације жена (У.Н.Доц. А/47/38) 1992 – захтевају предузимање свих неопходних мера ради елиминисања дискриминације према женама и сузбијања насиља у породици, укључујући усвајање специфичне легислативе о насиљу у породици, кривичне санкције за починиоце насиља, грађанске правне лекове, превентивне и заштитне мере

  • Декларација УН против насиља над женама (А/Рес/48/104) 1993 – конкретизује акције које би држава требало да предузме ради елиминисања насиља у породици: одговарајуће кривично законодавство, развијање националних планова акције, обезбеђивање услуга и ресурса за жене жртве насиља, обука и родна сензибилизација јавних службеника, те обезбеђивање ресурса из владиног буџета ради борбе против насиља у породици

  • Резолуција Комисије УН за људска права 2003/45, Елиминација насиља над женама (Е/ЦН.4/2003/Л.11/Адд.4) – владе имају „афирмативну обавезу да унапређују и штите људска права жена и девојчица и морају са дужном приљежношћу спречавати, истраживати и кажњавати све акте насиља над женама и девојчицама“

  • Конвенција УН о правима детета (1989) – истиче да су државе обавезне да предузимају „све одговарајуће законодавне, административне, социјалне и образовне мере ради заштите детета од свих облика физичког и менталног насиља”

  • Пекиншка декларација и Платформа за акцију A/CONf.177/20, chap. I (1995) – у области насиља у породици као приоритетно питање препоручено је преиспитивање и ревизија законодавства и предузимање других потребних мера, уз формирање одговарајућих механизама како би се обезбедило да све жене уживају заштиту од насиља у породици, које треба да се третира као кривично дело кажњиво законом (т. 124-126)

  • Препорука 1450 (2000) Парламентарне скупштине Савета Европе о насиљу над женама у Европи – препоручује стварање европског програма за борбу против насиља у породици

  • Препорука 1582 (2002) Парламентарне скупштине Савета Европе – подстиче државе чланице „да признају да имају обавезу да спречавају, истражују и кажњавају акте насиља у породици и да обезбеђују заштиту жртвама”

  • Препорука 2002 (5) Комитета министара Савета Европе о заштити жена од насиља – дефнише насиље у породици као „… насиље које се догађа у породици или домаћинству, укључујући, између осталог, физичку и психичку агресију, емоционално и психичко злостављање, силовање и сексуално злостављање, инцест, силовање супружника, сталних или повремених партнера и ванбрачних супружника, кривична дела учињена у име части, обрезивање гениталија и полних органа и друге традиционалне праксе штетне за жене, као што су принудне удаје“ (чл. 1а)

  • Препорука 1681 (2004) Парламентарне скупштине Савета Европе „Кампања за борбу против насиља над женама у Европи” – „Акутна природа овог проблема мора приморати државе чланице Савета Европе да посматрају насиље у породици као национални политички приоритет и да се баве с њиме у ширем политичком оквиру, уз учешће владе, парламента и цивилног друштва. Државе чланице имају обавезу под међународним правом да делују са дужном приљежношћу ради предузимања ефективних корака за окончање насиља над женама, укључујући насиље у породици, и заштиту жртава. Ако не желе да се сматрају одговорним, државе морају предузимати ефикасне мере спречавања и кажњавања таквих радњи од стране приватних лица и да штите жртве” (чл. 2).