ТАКТИКЕ НАСИЛНИКА

Насилник може бити свако: члан породице, позната или непозната особа, бивши или садашњи партнер, колега са посла, радник у фирми, службеник неке институције. Насилници припадају свим друштвеним структурама: различитих су професија, нивоа образовања, материјалне ситуације, националности. Насилник углавном врши насиље промишљено (када нема никог код куће, тако да нема доказа: чупа вас за косу, гурне вас низ степенице) и манипулативно (иде у куповину, доноси цвеће, води вас на вечере, путовања, оправдава и умањује насиље, моли за опроштај и приказује себе као „доброг и пажљивог”).

Да ли ће насиље временом престати?

Насиље углавном почиње одмах по закључењу брака, често када је жена у трудноћи. На почетку насиље није свакодневно, али временом постаје. Насилник врши насиље у кући или на другом месту, најчешће без сведока. Жена постаје све слабија психички и физички, а насилник постаје све јачи, суровији и манипулативнији.

Динамика насиља и тактике контроле

По свему судећи, ваш партнер није био насилан на почетку ваше везе и, чак и сада, не употребљава увек физичко насиље. Веома ретко се дешава да физичко насиље наступи пре циклуса вербалног злостављања и емотивне контроле. По свему судећи, ако се осврнете на вашу везу можете уочити како је насиље почело на веома суптилан начин – кроз нападе на ваша осећања самовредновања, ваше способности као личности, и постепеним изловањем од других. Веома често жене не примећују колико је њихов партнер постао деструктиван и насилан док се не осете заробљеним било емотивно, финансијски или друштвено. Веома често, физичко насиље се повећава и постаје интензивније у овој фази – када је насилник сигуран да је његова партнерка изолована и одсечена од подршке.

Тактике којима се насилник служи често укључују много више од физичког злостављања. Физичке нападе, било да се дешавају једном недељно, једном месечно или једном годишње, обично прате и друга понашања због којих се жена у ситуацији насиља осећа страх. Многе тактике илустроване су на Точку насиља-контола и моћ а које представљају ненасилне тактике којима се насилници служе и које имају значајан утицај на осећања и самопоуздање жена.

Емотивно злостављање

Многе жене које су биле у ситуацији физичког насиља, такође су биле и емотивно злостављане. Најчешћи тип емотивног злостављања је константно критиковање и понижавање. Ваш партнер такође може бити емотивно насилан ако вас игнорише, суздржава се од пажње, зове вас погрдним именима, оптужује вас да га варате, ако вам говори да нисте добра мајка, супруга и пријатељица. Емотивно злостављање може бити суптилно и често га је веома тешко препознати. То је веома често и ефикасна тактика којом вас спречава да осећате да заслужујете љубав и поштовање.

Изолација

Многи насилници ће изоловати своје партнерке, географски, емотивно или друштвено, како би их држали под контролом. Породице се преселе далеко од пријатеља и родбине или је жена обесхрабрена или јој се забрањује да има блиске односе са другима. Жене често изјављују како им је забрањено да виђају пријатеље или породицу, нађу посао, имају приступ превозу, учествују у активностима у заједници. Чак и ако ове активности нису „строго“ забрањене, насилници ће често постављати ограничења на њих, пратећи телефонске позиве, испитујући партнерку где је била или јавно је понижавати, тако да ће јој једноставније бити да престане да учествује у овим активностима.

Умањивање, порицање и окривљавање

Насилници окривљајвају партнерке за насиље терајући их да се осећају као да претерују у вези са насиљем. Насилници ће умањивати или порицати озбиљност својих поступака и одбити да признају било какво понашање које има везе са контролом. Уколико признају насиље, указиваће на женино понашање као узрок насилном понашању. Ова тактика је изузетно ефикасна за подизање жениног осећаја одговорности, јер је она свесна да ће је он једноставно окривити за напад ако каже другима за његово понашање.

Економско злостављање

Многе жене изјављују да им партнери често контролишу приступ финансијским средствима било ускраћујући им приступ новцу, саботирајући њихове напоре да нађу или задрже посао, прекоревајући их како троше новац и лажући их о имовини. Неки насилници сав новац и картице држе на свом имену, тако да њихове партнерке немају приступ новцу без њихове дозволе. Без приступа финансијским средствима жене су економски зависне о насилницима и што представља највећу препреку жени која жели да напусти насилну везу.

Коришћење деце

Један од преовлађујућих, али често умањиваних облика насиља је коришћење деце како бисте се мислили о себи лоше. Можда вам ваш партнер често понавља како нисте добра мајка и ако икад покушате да одете да ће тражити старатељство над децом. Може вас такође застраживати да же киднаповати или убити децу ако покушате да побегнете.

Многи насилници такође покушавају да окрену децу против мајке говорећи им неистине или претећи их да ће их повредити. Ове претње су веома озбиљне за жене у насилним везама и могу је сувише уплаштит да би отишла.

Коришћење принуде и застрашивање

Ваш партнер може претити да ће појачати насиље над вама или вашом децом ако се не повинујете његовим захтевима. Он може претити самоубиством или да ће наудити другим члановима ваше породици или вашим пријатељима ако покушате да одете. Ако сте у истополној вези, ваш партнер/ка може претити објављивањем ваше везе онима за које не бисте волели да сазнају. Коришћење принуде такође може укљачивати и то да сте присиљени да почините нелегалне активности, а потом претити да ће вас пријавити служби за заштиту деце или полицији. Ова понашања се користе како би се код вас одржавало стање страха и како бисте били спречени да окончате везу.

Коришћење мушких привилегија

Део насилникових уверења је и осећање да он „поседује“ своје партнере и децу и да има право да захтева апсолутну послушност од њих. Они веома често имају строге ставове који се односе на родне улоге, понашајући се као господари који своје партнерке третирају као слуге.

Застрашивање

Застрашујућа понашања и активноти могу да варирају од застрашујућег погледа или гестова до ломљења предмета, уништавања имовине, повређивања или убијања љубимаца и показивања оружја. Насилник ће веома често уништити предмет кои има специјано значење за партнера, дајући јој до знања да она може бити следећа.

Чак иако ваш партнер не мора увек употребљавати физичко насиље, вероватно је да он константно користи неку од ових тактика да би вас контролосао и понижавао. Уколико изнова и изнова чујете колико сте безвредни, како је све ваша кривица и како заслужујете да будете „кажњени“ за ваше грешке, вероватно ћете почети и да верујете у ово. Ово је врло вероватно ако око вас нема никога ко ће вас подржати као особу која вреди и ко насилно понашање вашег партнера види као деструктивно и неприкладно.

Поред овога, уз изолацију, стално негативно појачавање и насиље које трпите, није необично да постајете збуњени о томе шта се дешава. Можете почети да се осећате обамрли изнутра како ваши доживљаји себе и ваше везе постају све више и више искривљени. Можете се осећати беспомоћно – препознајући опасности са којом се суочавате ако одете и схватањем да не можете предузети ништа да зауставите насиље ако останете. Није необично за жртве насиља да испољавају симптоме сличне ратним затвореницима – дезорјентисани су, могу да пате од поремећаја сна, нередовне исхране или шока. Ови симтоми су нормалне реакције на ненормалне околности и не значи да сте „почели да лудите“.

Премлаћивање је веома моћан и ефикасан начин контроле и свака особа која је претрпела овај вид насиља је врло вероватно постала привремено беспомоћна. Ипак, што више почињете да схватате шта се дешава, боље ћете препознати да је он одговоран за своје понашање и да оно што вам се дешава није ваша грешка.